Vitamin C je hidrosolubilan, tj. rastvorljiv u vodi.

Neke životinje sintetišu vitamin C, ali čovek se mora osloniti na izvore u ishrani.

Igra prvorazrednu ulogu u stvaranju kolagena, koji je značajan za razvoj i obnavljanje telesnih tkiva, desni, krvnih sudova, kostiju i zuba.

Pomaže apsorbovanje gvožđa u organizmu, tako da je značajan činilac u prevenciji i lečenju anemije.

Šta vitamin C može da uradi za Vas:

Zaceljuje rane, opekotine i desni koje krvare.

Pomaže snižavanje holesterola u krvi.

Pomaže prevenciji mnogih bakterijskih i virusnih infekcija, podiže imunitet.

Pruža zaštitu protiv agenasa koji izazivaju rak.

Sprečava stvaranje nitrozamina, supstanci koje izazivaju rak.

Deluje kao prirodni laksativ.

Smanjuje mogućnost stvaranja krvnih ugrušaka u venama.

Omogućava bržu sintezu proteina, jer vitamin C učestvuje u stvaranju steroidnih hormona.

Redukuje delovanje supstanci koje izazivaju alergije.

Nedostatak vitamina C može izazvati skorbut.

Prirodni izvori:

Agrumi, jagodasto voće, zeleno i lisnato povrće, paradaj, karfiol, krompir.

Sadržaj vitamina C u 100 g jestivog dela namirnica u mg

Vitamin C je jedan od najšire korišćenih vitaminskih dodataka. Razlika između prirodnog i suplementa vitamina C je u sposobnosti pojedinca da ga iskoristi.

Najbolji dodatak vitamina C je onaj koji sadrži bioflavonoide, hesperidin i ruten.

Tablete i kapsule se obično prave od 500 i 1000 mg, a organizam u proseku usvoji 5 %.

Dnevna potreba za vitaminom C kod odraslih je 60 mg. Pušači i starije osobe, kao i osobe pod stresom imaju povećane potrebe.

Hipervitaminoza C gotovo da ne postoji, jer se višak izlučuje mokraćom. Premda, preterivanje u suplementaciji, može prouzrokovati stvaranje oksalata i urata u mokraći. Uzimanje magnezijuma, vitamina B_6, uz dovoljnu količinu vode, to može  da spreči.

Sadržaj vitamina C u namirnici je utoliko veći, ukoliko je ona svežija. Mehaničko tretiranje voća i povrća umanjuje količinu vitamina C, jer se dešava njegova oksidacija. Termička obrada, joni teških metala i baze, takođe su neprijatelji ovog vitamina.

Da bi se gubitak sveo na minimum, potrebno je:

-          upotrebljavati što svežije namirnice

-          namirnice čuvati na suvom i hladnom mestu (u frižideru)

-          lomljenje, gnječenje i seckanje svesti na najmanju meru

-          namirnice kuvati u što manjoj količini vode, po mogućstvu u zatvorenom sudu

-          vodi u kojoj se kuva dodati malo kuhinjske soli (NaCl)

-          ne upotrebljavati bakarne sudove, kao ni pribor od bakra

-          vodu u kojoj se povrće kuva upotrebiti za nalivanje jela i zgotovljeno jelo što pre upotrebiti

-          izbegavati jela koja su više puta podgrevana

-          za čuvanje namirnica upotrebljavati staklene sudove, ili jednometalne limenke.

Ako je sud u kome se čuva hrana napravljen od dva metala, npr. od bakra prevučenog kalajem, dovoljna je i najmanja ogrebotina da se stvori galvanski elemenat koji oslobađa jone bakra i ubrzava razaranje vitamina C (askorbinske kiseline).

Saveti:

Velike doze vitamina C mogu da izmene rezultate labaratorijskih testova. Ako treba da ispitujete krv ili mokraću, svakako obavestite svog lekara kako ne bi došlo do pogrešne dijagnoze (vitamin C može prikriti prisustvo krvi u stolici).

Dijabetičari treba da znaju da testiranje mokraće na prisustvo šećera može da bude netačno, ako uzimaju mnogo vitaminma C.

Ako uzimate više od 750 mg dnevno, preporučuje se dodatak magnezijuma. On je delotvoran čistač kamenaca u bubregu.

Ugljen-monoksid razara vitamin C, tako da stanovnici gradova trebaju više ovog vitamina.

Uzimanje kontraceptivnih pilula, takođe iziskuje povećano unošenje vitamina C.

Da biste postigli maksimalnu delotvornost vitamina C, upamtite da on najbolje deluje združeno sa bioflavonoidima, kalcijumom i magnezijumom.

Preporučuju se povećane potrebe kod ljudi koji uzimaju aspirin, jer on utrostručuje stepen izlučivanja vitamina C.

Nutricionista-dijetetičar

Tanja Kolundžić