Vakcinacija je postupak kojim se putem vakcine određeni antigeni materijal unosi u organizam, u cilju stvaranja imuniteta na odredjenu bolest. Antigen je supstanca strana organizmu, koja izaziva odbrambenu (imunološku) reakciju. U ovom slučaju to su delovi samih bakterija ili virusa, ili bakterije ili virusi ali bez štetnog dejstva koje izazivaju.

Smatra se da je prva vakcinacija vršena u Kini i Indiji u II veku pre nove ere, kada se na taj način vršilo suzbijanje boginja. Sam termin “vakcinacija” upotrebio je engleski lekar Edward Jenner 1796. On je osmogodišnjem dečaku, Jamesu Phippsu, izvršio inokulaciju (postupak unošenja antigena) kravljim boginjama na isti način kao što se radila inokulacija velikim boginjama. Dečak se posle 6 meseci uspešno oporavio. Jenner se smatra ocem imunizacije i njegovim poduhvatom je postignuto da velike boginje danas budu istrebljene . Louis Pasteur je unapredio ovaj koncept svojim pionirskim radom na polju mikrobiologije. Vakcinacija (od lat. vacca – krava) dobila je upravo takvo ime jer su se prve vakcina pravile od relativno bezopasnog virusa “kravljih” boginja na osnovu kojeg se mogao razviti određeni stepen imuniteta protiv opasne zarazne i smrtonosne bolesti kao što su velike boginje.

Sama vakcinacija se vrši na nekoliko načina: oralno, potkožnim i intramuskularnim injekcijama, a u novije vreme i primenom preko nazalne sluznice. Osim obavezne vakcinacije (protiv cerebralne paralize, difterije, tetanusa, velikog kašlja, hepatitisa B, malih boginja, rubeole, zauški, tuberkuloze)  koja se sprovodi po utvrđenoj šemi od najranijeg detinjstva, a koja ima za cilj prevenciju oboljenja, danas su u opticaju i vakcine protiv različitih bolesti, kao što su: rak grlića materice, pneumokoka, meningokoka, gripa,…koje takođe imaju preventivno dejstvo, kao i protiv besnila, SIDE, Alchajmerove bolesti, koje se daju kada je bolest već nastupila. Lista bolesti koje bi mogle na ovaj način da se izleče svakim danom je sve veći.

Vakcinacija se može vršiti aktivnim i pasivnim putem.

Kod aktivne vakcinacije, organizam (ljudski ili životinjski) se inficira mikroorganizmom kome je ljudskom intervencijom oduzeta sposobnost razmnožavanja. Imuni sistem to ne zna te pokreće sve mere radi identifikovanja, označavanja i neutralisanja ovog  uljeza stvaranjem specifičnih antitela za tu bolest (antitela- proteini organizma koji nastaju kao odgovor organizma na antigen). Moguće je da pacijent oseti manje simptome imunološke reakcije (glavobolja, povišena temperatura, nelagoda), ali pošto se klica neće razmnožavati neće biti ni drugih simptoma. Ukratko, aktivna vakcinacija je simulacija infekcije i ima ulogu prevencije.

Kod pasivne vakcinacije određena antitela se unose u organizam u terapeutske svrhe (ne preventivne kao kod aktivne vakcinacije). Ova antitela će označiti ciljanog uljeza i tako omogućiti njegovu neutralizaciju. Protiv nekih mikroorganizama može se istovremeno primeniti aktivna vakcinacija (prevencija) i pasivna vakcinacija ako se sumnja da je infekcija nastupila (npr. tetanus).

Majčino mleko sadrži antitela stvorena u telu majke prirodnim, imunim putem i putem vakcinacije. Dojenje predstavlja odličnu zaštitu od mnogih infekcija. Medutim, pasivne vakcinacije antitelima garantuju imunitet tek tokom nekoliko nedelja. Pošto se ne formiraju ćelije sa “sećanjem” imunitet nestaje sa razgradnjom antitela.

Iako je vakcinacija u prošlosti bila izložena protivrečnosti i otporu iz verskih, političkih, etičkih i drugih razloga, otkriće vakcina protiv velikog broja bolesti koje su u prošlosti desetkovale populacije ljudi te današnja masovna primena vakcinacije, dali su ogroman doprinos ukupnom zdravlju čovečanstva, poboljšanju životnog standarda i produženju životnog veka. Danas je vakcinacija u žiži javnosti zbog aktuelne vakcinacije protiv svinjskog gripa.

dr Ana Perisic