Biljna vlakna su po hemijskoj stukturi polisaharidi, za koje naš organizam ne poseduje enzime za njihovu razgradnju, te oni prolaze nepromenjeni kroz digestivni trakt. Nalaze se u voću, povrću, žitaricama, leguminozama.

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje dnevni unos 30-40 g biljnih vlakana.
Loše navike, kao obroci opterećeni mastima i šećerima, brza i nekvalitetna hrana, smanjena fizička aktivnost, stes, pogoduju nagomilavanju štetnih materija u organizmu. Ove materije se lagano šire po organizmu vršeći njegovu intoksikaciju. Rezultat je osećaj tromosti, smanjene produktivnosti,osećaj nesklada i nezadovoljstvo. Ako se ovakvom toku stvari ne stane na put, može doći do razvoja bolesti. Najčešće su u pitanju oboljenja želudačno-crevnog sistema (npr.rak debelog creva), oboljenja srca i krvnih sudova (hipertenzija, infarkt, šlog…)
Uloga biljnih vlakana:
-  produžavaju osećaj sitosti i smanjuju potrebu za hranom
-  normalizuju varenje i probavu
-  mehanički čiste zidove gastro-intestinalnog trakta
-  omogućavaju detoksikaciju organizma
-  regulišu parametre krvi, glikemiju, nivo triglicerida i holesterola
-  omogućavaju bolje iskorišćavanje hrane.
Kako se uobičajnim načinom ishrane unese jedva 10 g biljnih vlakana, poželjno je unositi putem hrane veću količinu voća i povrća ili vršiti suplementaciju proizvodom, koji predstavlja izolat biljnih vlakana poreklom iz voća i povrća.

Tanja Kolundžić