Prilagođena ishrana kod obolelih od dijabetesa je stalni i osnovni deo ukupnog terapijskog pristupa u lečenju. Naravno, preporuke za način ishrane može da odredi samo LEKAR jer je on najbolje upoznat sa konkretnim slučajem, a tekst koji sledi su samo opšte smernice i savremeni trendovi u ishrani dijabetičara.

Dijetetske preporuke za obolele od Diabetes Mellitus-a
(iz Izveštaja WHO br. 797)

Više ekspertskih grupa je radilo na ustanovljavanju dijetetskih preporuka za prevenciju i uspešno regulisanje dijabetesa. Ekspertske grupe iz Evrope i SAD došle su do zaključka da je prevencija povećanja telesne težine ključ za smanjenje rizika od dijabetesa i da čak i umereno povećanje telesne težine može voditi dijabetesu kod pojedinaca koji su nasledno naklonjeni njegovom nastanku. Značajno je istaći da su preporuke iste i za dijabetičare koji ne koriste insulin kao i za insulin zavisne.

Dakle, preporuke izgledaju ovako:

Unos ugljenih hidrata (u % energije) – 55-60
Složeni ugljeni hidrati (spororesorbujući)  – maksimalno
Prosti (brzo resorbujući) – veoma ograničeno
Dijetnih biljnih vlakana – 20-25gr

Unos masnoća (% energije) – manje od 30
Zasićene masti – ispod 10%
Polinezasićene masti – 6-8%
Holesterol – manje od 300 mg dnevno

Proteini – 12-20% energije
Alkohol – zabranjen zbog potenciranja polineuropatskih oštećenja
So – do 3 gr dnevno

Po mogućstvu telesna težina bi trebala da je normalna, a fizička aktivnost redovna u vidu lakih aerobnih treninga. Samo rad niskog inteziteta, prevashodno troši masti (ubrzani hod, vožnja bicikla, lake vežbe)

Dijabetes i pojedine grupe namirnica (po preporukama Američkog udruženja za dijabet-ADA)

Skrob
Poruka za danas je: jedite više namirnica koje sadrže skrob! Naravno to je u suprotnosti od onoga što ste slušali godinama, ali s obzirom na mnogobrojna istraživanja došlo se do zaključka da je za svakoga (bio dijabetičar ili ne) mnogo zdravija dijeta bogata skrobom. Namirnice koje ga sadrže (žitarice, mahunarke, određene vrste povrća) imaju nizak sadržaj masnoća, bogate su dijetnim vlaknima, vitaminima i mineralima. Da, ove namirnice sadrže dosta ugljenih hidrata koji će sporo podizati nivo šećera u krvi, ali su one i najzdravija hrana za vas. Vreme kada se ograničavao unos ovih namirnica je prošlo. Analize brojnih istraživanja su pokazale da se uz dodatak adekvatnih fizičkih vežbi i po potrebi, medikamenata, broj mogućih komplikacija koje se javljaju u dijabetesu sveden je na najmanju moguću meru sa povećanjem udela skroba u ishrani obolelog od šećerne bolesti (i svakako smanjenjem unosa masnoća i proteina).

Povrće
Sa povrćem nema cenjkanja: Najmanje 3 serviranja dnevno! Bogato je vitaminima i mineralima i toliko potrebnim dijetnim vlaknima. I najbolja stvar: prirodno je siromašno kalorijama (ukoliko se ne prelije uljem, puterom ili nekim drugim prelivom). Jednostavno pripremljeno (sirovo, pareno, bareno -  ne prženo na ulju!) predstavlja pravu stvar za vaš organizam (i nivo šećera u krvi). I ne zaboravite – bitna je i raznovrsnost!

Voće
Dva serviranja dnevno.  Testirajte koje vrste voća baš vama najviše odgovaraju kao i formu uzimanja (sok ili cela voćka, doba dana – kao užina ili deo obroka…). Ovde postoje velike individualne razlike.

Proteini (iz mesa, sira, jaja)
Ljudi sa dijabetesom nemaju ni veće ni manje potrebe za proteinima životinjskog porekla od ostalog dela populacije. ADA preporučuje da 10 – 20% dnevnog energetskog unosa bude iz ove grupe namirnica. Proteini životinjskog porekla su (u većoj ili manjoj meri) nosioci zasićenih masnoća i holesterola, a to vašim krvnim sudovima svakako nije potrebno.

Masti
Preporučene količine masti su do 30% ukupne dnevne energetske potrošnje (od toga ne više od 10% zasićenih). Zbog svih rizika koje sa sobom nose treba biti veoma oprezan i ne prelaziti preporučene količine.

Prosti šećeri
Istraživačke studije pokazuju da običan (stoni) šećer ne podiže značajnije nivo glukoze u krvi od onog iz pirinča, krompira ili testenine. Ova istraživanja se odnose na obe grupe obolelih od dijabetesa. Različiti faktori utiču na to kako će hrana biti svarena. Obroku sa mnogo masnoća ili dijetnog vlakna, mnogo sirove hrane trebaće više vremena da se svari nego tabli čokolade uzetoj na prazan stomak. Zbog svega toga ipak je mudro izbegavati ovu vrstu namirnica.

Brojanje ugljenih hidrata
Do pre samo nekoliko godina veliki broj ljudi obolelih od šećerne bolesti je koristio liste zamene u planiranju svojih obroka. Možda vam je već poznat taj sistem u kome je hrana podeljena po određenoj količini nutritiva – proteina, masnoća ili ugljenih hidrata – u posebne grupe. Zatim ste, u zavisnosti od preporuka vašeg lekara, birali namirnice iz pojedinih grupa i tako »pravili« obrok.
Liste zamene su omogućavale su izvestan stepen fleksibilnosti u jelovniku, ali danas poznajemo bolji način koji omogućava da jedete što god želite, kad god želite i koliko želite, i sve to bez gubljenja kontrole nivoa šećera u krvi. Metoda je nazvana brojenje ugljenih hidrata. Zasniva na jednostavnoj logici: Ugljeni hidati – šećeri i skrob u hrani, supstance su koje najdirektnije utiču na nivo šećera u krvi  i njihovim brojanjem možete precizno da odredite količinu ugljenih hidrata u vašoj hrani. Šta to omugaćava? Pa pre svega veoma dobru kontrolu šećera u krvi kao i veću slobodu pri izboru namirnica u planiranju obroka.
Ali za početak da razmotrimo kako brojanje ugljenih hidrata funkcioniše. Da bismo razumeli sve to treba da razumemeo kako glukoza dospeva u našu krv. Recimo da ste pojeli jedan hamburger i popili milkšejk. Veći deo ove hrane će u vašoj krvi završiti kao glukoza. Ali koliki deo, kada i koliko brzo? Istraživanja pokazuju da se veoma male količine masnoće koje pojedete pretvara u glukozu. Takođe manja količina proteina se pretvara u glukozu i to veoma sporo. Nasuprot tome, za nešto više od jedan sat oko 90% ugljenih hidrata koje ste pojeli postaće glukoza. Ovo znači da kada testirate vašu krv jedan ili dva sata posle obroka, većina »dizanja šećera« u krvi potiče od ugljenih hidrata koje ste pojeli. Brojenje ugljenih hidrata predstavlja mogućnost da ukoliko znate koliko ste ugljenih hidrata pojeli, možete predvideti nivo šećera u vašoj krvi. Ukoliko jedete malo ugljenih hidrata šećer u krvi se malo podiže. I obrnuto. Kao što već znate insulin uravnotežuje glukozu, tako da je jedan od najvažnijih načina kontrole šećera u krvi da se »slože« količina insulina sa količinom unetih ugljenih hidrata. I to je upravo ono što ova metoda pruža.

Kako početi?
Pre svega potrebno vam je nekoliko stvari:
Testirajte nivo šećera u krvi nekoliko puta dnevno (obavezno pre i posle svakog obroka!)  i sve to zabeležite;
Počnite da merite količinu ugljenih hidrata u vašim obrocima i
Napravite jasne zabeleške sledećih stvari:

• vreme i rezulti vašeg očitavanja nivoa šećera u krvi,
• sva hrana koju ste pojeli preračunata u grame ugljenih hidrata,
• vreme obroka ili užine,
• vreme, tip i doza insulina ili oralnog medikamenta
• tip, trajanje i intenzitet fizičkih aktivnosti ili vežbi
• neki drugi dodatni uticaji na nivo secera u krvi kao što su bolest, stres, menstrualni period…

U početku ovo možda izgleda veoma zamorno, ali vremenom postaje navika. Sređujući zabeleške možete doći do preciznih podataka o životnom stilu koji možete voditi. Time se smanjuju do krajnjih granica efekti dijabetesa, a vi dobijate veću slobodu nego ranije uz punu sigurnost.

Prvi koraci…
Pre svega potrebno je da sa vašim dijetetičarom izradite detaljan plan obroka – on vam može pomoći u određivanju vrsti nutritiva koji su baš vama potrebni i koliko kalorija bi trebalo da uzimate svaki dan. Ceo ovaj plan treba da odgovara vašem medicinskom režimu (aktivnostima, medikamentima koje uzimate itd…). Postoji diskretna opasnost u ovom načinu regulisanja bolesti da, koncentrišući se na količinu unetih ugljenih hidrata »zaboravite« na masnoće i proteine i time dobijete na težini. Zato je važno obratiti pažnju  na količinu (i vrstu) masnoća koje unosite. Unošenje većih količina zasićenih masnoća (masnoće životinjskog porekla) vode ka »zapušavanju« vaših arterija što pak predstavlja povećanje rizika od srčanog udara – vodećeg uzroka smrti kod dijabetičara. Što manje zasićenih masnoća u vašoj ishrani to bolje.
Naučite koliko grama ugljenih hidrata sadrže pojedine namirnice koje jedete. Liste sa takvim podacima možete dobiti kod vašeg dijetetičara (najpoznatije su ADA tablice). U početku je potrebno da merite hranu koju jedete u cilju što tačnijeg određivanja količine ugljenih hidrata. Za to će vam biti potrebni i neki dodatni »instrumenti« – kuhinjska vaga, kašika za merenje i šolja za merenje. Dobra vest je da danas ima sve više recepata na čijem se kraju nalaze podaci o nutritivnoj vrednosti jela: ugljenim hidratima, proteinima i mastima…. Loša vest je da ti podaci ne moraju da budu sasvim tačni ili da su pogrešno odštampani… Zato je potrebno da sami steknete rutinu u »prepoznavanju« namirnica nosioca ugljenih hidrata.

Da li se sve ovo isplati? Pa jednom kada »uđete u štos« videćete da sve ovo i nije toliko komplikovano koliko izgleda i da briga o zdravlju počinje od pacijenta. U vašem slučaju život sa dijabetesom može poprimiti mnogo opušteniji tok…