Ishrana leti treba da bude takva da ne opterećuje sistem za varenje, odnosno lako probavljiva. To podrazumeva veći unos povrća i voća, kiselomlečnih proizvoda, kao i vode, a manje masne, prezačinjene hrane, mesa i mesnih prerađevina.

Voće i povrće je bogato vodom (izuzev leguminoza), vitaminima i mineralima. Mineralni sastav jako je koristan u letnjem periodu, jer omogućava nadoknadu izgubljenih elektrolita znojenjem. Minerali daju pepeo alkalne reakcije, što je korisno kod svih stanja koja su praćena acidozom, kao i tamo gde je potrebno delovati diuretički. Takođe, ove namirnice bogate su biljnim vlaknima, koja imaju izrazitu apsorpcionu sposobnost, te za sebe vezuju različite štetne materije i na taj način aktivno doprinose detoksikaciji organizma. Isto tako, poboljšavaju peristaltiku creva, pa se na prirodan način otklanja zatvor i njegove štetne posledice. Zbog ubrzanog tranzitiranja hrane kroz crevni trakt, dolazi do smanjenog usvajanja energijom bogatih materija, tako da povrće i voće može pomoći u regulisanju telesne mase. Sadržaj biljnih vlakana značajan je dijabetičarima, jer daje pozitivan uticaj na metabolizam šećera.

Ljubitelji mesa mogu se orjentisati na ribu, a kada požele meso, treba da biraju mlado meso. Termička obrada mesa, koja se preporučuje, je kuvanje, eventualno pečenje u sopstvenoj masnoći. Kod kuvanja mesa važno je znati da će ono biti vrednije ako se  u komadu spusti u vrelu vodu. Tako belančevine koagulišu i kroz takvo parče mesa teže prolazi voda i so i ono ostaje doslednije svom prirodnom sastavu i aromi. Ako nam je bujon bitniji, stavićemo meso u hladnu vodu koju ćemo postepeno zagrevati. Da bi ekstrakcija vrednih minerala i aminokiselina bila još veća, preporučuje se sečenje mesa na manje komade.

Leti je jako korisno konzumirati jogurt, odnosno kiselo mleko.

Velika dijetetska vrednost kiselog mleka i jogurta ogleda se u tome što se pod dejstvom mlečne kiseline menja koloidna struktura masti i belančevina, tako da organizam te komponente mnogo lakše vari i iskorišćuje. Pored toga, mlečnokiselinske bakterije deluju antagonistički na izvesne crevne patogene mikroorganizme, a pomažu rast bakterija koje učestvuju u sintezi vitamina B-kompleksa. Najnovija istraživanja govore u prilog postojanja materije u ovim kiselomlečnim proizvodima koja sprečava sintezu i smanjuje nivo holesterola u krvi.

Zbog svega navedenog, kao i zbog velike osvežavajuće moći, kiselo mleko i jogurt se koriste u dijeti pri crevnim poremećajima, kao i kod svih bolesti koje su praćene povišenom telesnom temperaturom i smanjenom apsorpcionom moći sluznice.

Poseban značaj ovih namirnica je u profilaksi degenerativnih bolesti kardiovaskularnog sistema.

Navešćemo nekoliko primera kako leti možete da se osvežite, a ujedno unesete i hranljive komponente:

Banana šeik

1/3 šoljice surutke

1 banana

2 kafene kašičice fruktoze

1.5 šoljica obranog mleka

E= 294 kcal

B= 35 g

M= 2 g

UH= 34 g

Voćni miks

1/3 šoljice surutke

1 šoljica voćnog jogurta  ili svezih jagoda, malina

1 šoljica obranog mleka

E=360 kcal

B=35 g

M= 2 g

UH= 50 g

Čokoladni napitak

2/3 šoljice proteinskog koncentrata surutke

2 kašike kakao praha

2 kafene kašičice fruktoze

2 šoljice obranog mleka

Dobro izmiksovati i servirati.

E=320 kcal

B=55 g

M=3 g

UH=18 g

Frape od maline

150 ml mleka

100 g malina

10 g šecera

E= 136 kcal

B= 6.3 g

M= 2.7 g

UH= 13.9 g

Miks od voća

Za 2 osobe

jedna banana

kriška dinje

2 breskve

2 čaše jogurta

2 kašičice meda

Operite i oljuštite voće, sve iseckajte na sitne komadiće. Stavite u aparat za frape i mutite nekoliko sekundi. Izmešajte jogurt i med, dodajte smesi voća i još malo mutite.

Sveži i osvežavajući, bezalkoholni frapei, sokovi i kokteli od voća i povrća su prave vitaminske bombe, sa malo kalorija i prirodne. Možete ih piti tokom čitavog dana.

Da biste dobili kvalitetan napitak važno je da koristite sveže sezonsko voće i povrće. Najbolje je ako su to namirnice koje potiču sa ekološki čistog tla. S jedne strane bićete sigurni da biljke nisu zatrovane pesticidima i drugim hemijskim supstancama koje su štetne po zdravlje, a moći ćete da koristite i koru. Kora je najbogatija biljnim vlaknima, koja su od izuzetnog značaja za čišćenje organizma.

Nutricionista-dijetetičar

Tanja Kolundžić