MCV, MCH i MCHC predstavljaju eritrocitne indekse, tj. parametre koji predstavljaju osobine crvenih krvnih zrnaca.

MCV je srednja vrednost volumena (zapremine) eritrocita (referentne vrednosti su 80-97 fL).
MCH označava srednju vrednost količine hemoglobina u jednom eritrocitu (26-32 pg).
MCHC je srednja vrednost koncentracije hemoglobina u svim eritrocitima (310-360 g/L).
Hematokrit predstavlja zapreminu eritrocita u 100 mL pune krvi, izrazenu u procentima (referentne vrednosti: 0,377-0,537).

Kada je osoba anemična, bez obzira na anemiju, dolazi do smanjenja broja eritrocita, hemoglobina i hematokrita, kao i parametara MCV, MC i MCHC. Stepen smanjenja ovih parametara i njihov odnos treba da posluži lekaru da, uz druge kliničke nalaze, postavi pravu dijagnozu i odredi vrstu anemije i primeni odgovarajuću terapiju.
Povećane vrednosti eritrocitnog indeksa MCHC sreću se kod bolesnika sa teškim oblikom dehidratacije, dok se povećane vrednosti MCV mogu naći kod tzv. megaloblastne anemije (nedostatak vitamina B12 ili folne kiseline), bolesnika sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (hronični opstruktivni bronhitis i emfizem), smanjenom funkcijom šitaste žlezde (hipotireozom), oboljenjem  jetre (ciroza) , itd.
Vrednosti hematokrita mogu često da pomognu u mnogim situacijama. Kod akutnog krvarenja hematokrit može da bude normalan, a u fazi oporavka se smanjuje. Kod anemije usled nedostatka gvozđa hematokrit je smanjen, jer eritrociti imaju manji volumen (zapreminu) iako sam broj eritrocita ne mora da bude smanjen. Hematokrit je smanjen u trudnoći, a smanjuje se i sa godinama života. Takođe je smanjen kod anemija, leukemija, povećane funkcije stitaste zlezde (hipertireoze), ciroze jetre, opekotina i infekcija. Povećane vrednosti hematokrita se viđaju kod dehidratacije i šoka.