Naziv hipertenzija potiče od grčkih reči “hiper”, što znači previše i “tensio”- pritisak, a označava vrednost krvnog pritiska preko 140/90 u nekoliko uzastopnih merenja. Razlikujemo dva tipa hipertenzije: primarna (esencijalna ili idiopatska) za koju se ne zna pravi uzrok i na koju otpada preko 80% i sekundarna koja nastaje kao posledica drugih oboljenja. Poznato je da u nastanku primarne hipertenzije ulogu igra nasleđe, gojaznost, visok nivo lipida u krvi, dijabetes, zastupljenost soli u ishrani, pušenje, stres i td. Uzroci sekundarnih hipertenzija mogu biti: suženje arterija bubrega, bolest jednog ili oba bubrega ( renalna hipertenzija ), poremećaj funkcije endokrinih žlezda (endokrina hipertenzija), koarktacija (suženje) aorte i mehanička prepreka proticanju krvi, bolesti nervnog sistema (neurogena hipertenzija), tumor srži nadbubrežne žlezde (feohromocitom).

Srčana insuficijencija (srčana slabost) je nesposobnost srca da ispumpa odgovarajuću količinu krvi koja bi u svakom trenutku zadovoljila potrebe tkiva za kiseonikom. Srce zdravog čoveka u miru dnevno pumpa skoro 8000 litara krvi i troši 368 litara kiseonika. U fizičkom naporu višestruko povećava količinu ispumpane krvi i ukupni izvršeni rad. Srce je vitalni organ, tokom života mora da obavi ogroman rad i mora da bude zdravo i snažno.