Priču o masaži namerno započinjem filozofskom mislju Žan Žak Rusoa. Naime, živimo u vremenu kada naša svakodnevnica sve više dobija izgled “ instant kulture”. Zadate radnje obavljamo suviše brzo i stresno. Teško se odupiremo toj “ lavini “ današnjice i uvek imamo spreman izgovor za nebrigu o sebi : – nedostatak vremena. Nemilosrdno trošimo resurse svog bića oglušujući se na postojeću ranjivost. Tek pojava bola ili sličnih simptoma postaje alarm na koji prinudno reagujemo.

«Fizička aktivnost može zameniti mnoge lekove ali ni jedan lek ne može zameniti fizičku aktivnost»   Tisseau Globalna epidemija hroničnih nezaraznih bolesti koja je zahvatila čitavo čovečanstvo sa snažnim potencijalom u intezitetu dalje ekspanzije nametnula je  potrebu u iznalaženju neodložnih adekvatnih, aktivnih mera odnosno akcija u prevenciji, suzbijanju i zaštiti zdravlja stanovništva od tih bolesti. Bolesti i poremećaji o kojima je reč odnose se na arteriosklerozu odnosno promena na krvnim sudovima (cirkulaciju) ljudskog organizma sa tim [...]

Da bi se razumelo ono o čemu ćemo pričati, potrebno je istaći da je razvoj života na zemlji povezan sa evolucijom sunčevog sistema i zbivanjem u kosmosu. Čovek kao biološko biće i ljudska misao deo su biomolekularne evolucije. Evolucijom naše planete, od kretanja kontinenata, topljenja glečera, meteoroloških kataklizmi, povezan je život na zemlji. Vasionski uticaji indirektno utiču na život uopšte, a posebno na čoveka. U zavisnosti od klimatskih uslova čovek je razvio određene delatnosti i prilagođavao svoje radne i životne aktivnosti, odnosno čovek se uvek prilagođavao uslovima vremena.