Aditive je nemoguće izbeći! Oni se nalaze u gotovo svim vrstama prerađene hrane. Istraživanja pokazuju da većina naših potrošača nije obaveštena o tome šta jede, pije, kako i čime se truje. Ono što je još opasnije, to je da u važećem Pravilniku o dozvoljenim aditivima u hrani uopšte nema spiska nedozvoljenih.

Svi aditivi moraju da prođu rigoroznu naučnu bezbedonosnu procenu pre nego što dobiju dozvolu za korišćenje. U Evropskoj uniji ovu procenu radi Evropska uprava za bezbednost hrane (EFSA). Na međunarodnom nivou, hemijske specifikacije i procenu zdravstvene bezbednosti aditiva vrši Zajednički ekspertski komitet za aditive u hrani (JECFA) koji su formirali FAO (Organizacija za hranu i poljoprivredu UN) i Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

Aditivi koji se upotrebljavaju u Evropi označeni su E brojem. To je broj koji označava odobrenje za određeni aditiv. Da bi se dobio E broj, aditiv mora da prođe provere Evropske uprave za bezbednost hrane. Sistem E brojeva, takođe, služi kao jednostavan način da se označi određeni aditiv.

Ustanovljen je i prihvatljiv dnevni unos (ADI), koji se definiše kao procenjena količina aditiva u hrani koja može da se uzima celog života bez ikakvog rizika po zdravlje. ADI se obično izražava u miligramima po kilogramu telesne težine dnevno. Prihvatljiv dnevni unos služi da zaštiti zdravlje potrošača i da olakša međunarodnu trgovinu hranom. On određuje sigurnost aditiva u hrani. ADI se određuje testovima.Toksikološki testovi se rade da bi se odredilo koliko aditiva tokom života može da primi organizam bez ikakvih štetnih efekata.

Uobičajeno je da se aditivi testiraju na dve vrste životinja. Zatim se posmatra njihov uticaj na DNK, njihova veza sa nastankom raka, oštećenja vitalnih organa itd. Ako se pojavi bilo koji znak pomenutih efekata pri velikim dozama, onda se doze smanjuju dok se kod životinja ne utvrdi da nema «primetnih efekata» pogubnih po zdravlje. Ove smanjene doze se smatraju «sigurnim nivoom» za ljude. Koncept sigurnih doza je zasnovan na prosečnom unosu odrasle osobe.

Šta sve spada u aditive?

• Boje- dodaju se kako bi se povratila prirodna boja izgubljena u procesu prerade i skladištenja.
• Sredstva protiv zgrudnjavanja.
• Pojačivači ukusa- služe za pojačanje izgubljenog ukusa koji se izgubi tokom prerade i skladištenja.
• Ovlaživači- sprečavaju sušenje hrane.
• Antioksidanti- sprečavaju da se hrana užegne i da izgubi boju.
• Minerali- služe da bi se dopunio ukus dijetetskog proizvoda.
• Izbeljivači- služe za izbeljivanje brašna.
• Mineralne soli- koriste se za poboljšanje teksture hrane koja je možda izgubila
• Biljne gume- poboljšavaju konzistenciju.
• Konzervansi- produžavaju rok trajanja proizvoda.
• Enzimi- služe za sprečavanje kvarenja hrane.
• Kiseline- nivo kiseline se menja usled raznih nivoa kiselosti različitih sastojaka. Pomažu da se održi konstantan nivo kiselosti.
• Emulgatori- onemogućavaju mešanje vode i njihovo razdvajanje po slojevima.
• Vitamini- tokom prerade i skladištenja, neke vrste hrane gube svoju nutritivnu vrednost. Vitamini se dodaju hrani da bi nadoknadili ovaj gubitak.
• Veštački zaslađivači- dodaju se da zaslade dijetalne napitke i hranu.
• Agensi za tretiranje brašna- koriste se u pripremanju hleba da bi poboljšali kvalitet brašna.
• Sredstva za zgušnjavanje- služe za održavanje konzistencije hrane.
• Pojačivači ukusa- ističu ili poboljšavaju ukus hrane koja nema sopstveni ukus koji dominira…

Lista aditiva, Prema Klinici za pedijatrijsku onkologiju iz Dizeldorfa

Neškodljivi:

E 100, 101, 103-105, 111, 121, 130, 132, 140, 151, 152, 160-162, 170, 174, 175, 180, 201-203, 236-238, 260, 261, 263, 270, 280-282, 290, 300-303, 305-309, 322, 325, 327, 331-337, 382, 400-406, 408, 410, 411, 413, 414, 420-422, 440, 471-475, 480.

Sumnjivi:

E 125, 141, 150, 153, 171-173, 240, 241, 477

Alergijske reakcije:

E 102, 120, 124

Izazivaju  crevne smetnje:

E 220, 221, 224, 232

Izazivaju smetnje u varenju:

E 338, 339, 340, 341, 407, 450, 461, 463, 465, 466

Izazivaju kožne probleme:

E 230-233

Snižava vitamin B ₁₂

E 200

Povećava holesterol:

E 320, 321

Deluje na nerve:

E 311, 312

Kancerogeno dejstvo:

E 110, 123, 131, 142, 210, 211, 213, 214, 215, 216, 217, 239, 330.

Hemikalije koje se koriste u proizvodnji hrane većinom su neškodljive, ali isto tako, neke od njih nisu tako bezbedne, na primer:

Boje - tetrazin (E 102, žuta boja) i karmin (E 120, crvena boja) mogu da izazovu alergijsku reakciju kod posebno osetljivih ljudi. Simptomi uključuju osip na koži, krvarenje iz nosa, koprivnjaču, iako se procenjuje da se reakcija javlja na 1-2 osobe na

10.000. Tetrazin uzrokuje astmu kod osetljivih ljudi, iako retko. JECFA je odredio da je prihvatljiv unos tetrazina 0- 7.5 mg po kilogramu telesne težine.

Sulfiti su grupa aditiva koji mogu da dovedu do problema kod osoba koje su osetljive na sulfitne agense. Ova grupa uključuje nekoliko neorganskih sulfita (E 220-228), uključujući natrijum-sulfit, kalijum-bisulfit, meta-bisulfit koji sadrži sumpor-dioksid. Ovi konzervansi se koriste za kontrolu razvoja mikroba u fermentisanim pićima, a široko se primenjuju u konzerviranju vina, piva i voćnih proizvoda. Kod osetljivih astmatičara, sulfiti mogu da otežaju astmatične probleme (problemi sa disanjem, zadihanost, šištanje, kašljanje). Takođe, sulfiti izvlače iz organizma rezerve vitamina B₁.

Mononatrijum glutaminat (MSG) se pravi od natrijuma i glutaminske kiseline. Glutaminska kiselina je amino kiselina koja se prirodno nalazi u hrani posebno bogatoj proteinima, kao što su meso i neki mlečni proizvodi. MSG se koristi za poboljšanje ukusa u gotovim jelima, nekim vrstama kineske hrane, određenom broju sosova i supa. MSG se krivi za različite neželjene efekte, uključujući glavobolju i probadanje i peckanje tela.

MSG može da izazove mučninu, povišen krvni pritisak, svrab i ostale alergijske reakcije. Svako ko se ikad osetio čudno ili loše nakon konzumiranja kineske hrane, trebalo bi da izbegava ovaj aditiv.

Benzoeva kiselina koja se koristi za džemove, margarine, osvežavajuća bezalkoholna pića može da izazove osip na koži, gastrointestinalne poremećaje, hiperaktivnost dece.

Nitrati se koriste za sprečavanje botulizma, ali njihovim delovanjem u želucu nastaju nitrozamini za koje je dokazano da su kancerogeni.

Kalijum-bromat koji se upotrebljava u proizvodnji peciva, može da prouzrokuje poremećaje nervnog sistema i bubrega, kao i gastrointestinalne probleme.