MASAŽA – PRIRODNA METODA LEČENJA

Članak napisao Dr Fizio    Bez komentara

“Retour a la nature! / Povratak prirodi !”

Žan Žak Ruso ( 1712. – 1778.)

Priču o masaži namerno započinjem filozofskom mislju Žan Žak Rusoa. Naime, živimo u vremenu kada naša svakodnevnica sve više dobija izgled “ instant kulture”. Zadate radnje obavljamo suviše brzo i stresno. Teško se odupiremo toj “ lavini “ današnjice i uvek imamo spreman izgovor za nebrigu o sebi : – nedostatak vremena. Nemilosrdno trošimo resurse svog bića oglušujući se na postojeću ranjivost. Tek pojava bola ili sličnih simptoma postaje alarm na koji prinudno reagujemo.

Decenija iskustva u radu sa klijentima i pacijentima ukazuje mi na to da nemamo dovoljno razvijenu svest o zdravstvenoj higijeni. Nismo “ naučeni “ da vodimo brigu o sebi prvenstveno postujuci postulat “ bolje sprečiti nego lečiti “. Nažalost, prisutna je i opšta neobaveštenost o potrebi i dejstvu metoda fizikalne terapije. Iz neznanja proizilazi sumnja u efikasnost.. Ponekad verujemo da je sve to luksuz koji nam nije neophodan. Zanemarujemo činjenicu da je ljudskom organizmu potrebna nega, priprema i pomoć kako bi bio u mogućnosti da odgovori svim zahtevima koje mu namećemo. Sada, više nego ikada, potrebno nam je da “ usporimo “, sagledamo svoje postupke, želje, ciljeve i priznamo da smo najviše zapostavili ono najvrednije: – zdravlje duha i tela.. Vlasnici smo samo po jednog života i u tome je istinska vrednost istog. Povratkom prirodi, prirodnim metodama lecenja, vraćamo se i sebi obezbedjujući nam kvalitetan zivot i blagostanje.

MASAŽE JE DEO FIZIKALNE TERAPIJE

Ljudski organizam čini sistem sposoban za samoorganizaciju i samoregeneraciju. U odnosu na svoju okolinu organizam je u stalnom međudejstvu održavanja unutrasnjei i spoljne ravnoteže izmene materije i energije. Ukoliko se ta ravnoteža poremeti uključuju se autoregulacioni mehanizmi organizma radi uspostavljanja prvobitnog stanja. Kada autoregulacija nije dovoljna neophodna je spoljna pomoć da bi se sprečila pojava patološkog poremećaja. U tom cilju koriste se razni fizički agensi u okviru fizikalne terapije ( FT ).

FT  je deo fizikalne medicine i bavi se primenom fizičkih agenasa ( prirodnih i veštački dobijenih energija ) u svrhu: terapije i preventive, metafilakse ( sprečavanje pogoršanja i recidiva bolesti ) i medicinske rehabilitacije. Manuelna ( ručna ) masaža predstavlja metodu FT koja spada u domen mehanoterapije. Svoje dejstvo ostvaruje delovanjem mehaničke draži na receptore.

Masaža je drevni oblik lečenja. Već hiljadama godina koristi se za ublažavanje bolova, vraćanje energije i podmlađivanje.

MASAŽA KROZ ISTORIJU

Masaža je verovatno najstariji kao i najjednostavniji način lečenja. Poreklo ove manuelne metode uglavnom se vezuje za istok i narode Azije. U rukopisima Kineza koji datiraju do 6000 godina pre nove ere nalazimo podatke o primeni masaže u terapijske svrhe. Takodje i u KungFu spisima – 5000 g. pne. U rukopisimi indijskog religioznog kulta Joga, 1800 g. pne.,  nalaze se opisi vežbanja disanja i masaže. U grobnici egipatskog doktora arheolozi su otkrili zidni crtež koji ukazuje na lečenje masažom. Masažu kao metodu lečenja upotrebljavali su Egipćani, Japanci, Asirci, Persijanci, Stari Grci i Rimljani. Grčki lekar, “otac” medicine i tvorac zakletve koju polažu zdravstveni radnici, Hipokrat ( 460. – 377. pne. ) ukazivao je na važnost masaže u preveniranju i lečenju bolesti. U literaturi nailazimo na njegov poznat citat: “ Lekar mora biti iskusan u mnogim stvarima, a naročito u trljanju. Stvari koje imaju isto ime nemaju i isti efekat. Trljanje može učvrstiti jedan labav zglob, a može i olabaviti suviše čvrst zglob. “

Kod istoričara nailazimo na podatak da su se rimski državnici, Julije Cezar, Ciceron i drugi, redovno podvrgavali terapeutskim masažama. Mnogi putnici i istraživači u svojim putopisima pišu i o masaži kod urodđenika dalekih zemalja, ostrva i kultura. Neosporan je razvoj tehnika masaže i na prostoru Evrope. Medđutim, u srednjem veku je pod uticajem hrišćanstva ( usled poricanja telesnog zadovoljstva ) došlo do suzbijanja masaže kao suviše “ telesne “ metode. Nazalost i u današnje vreme nailazimo na  predrasude i zablude. Na istoku su se razne tehnike masaže mnogo više cenile zbog njihovih mogućnosti u lečenju. O tome se govorilo, istraživalo i znanje se prenosilo u okviru porodice. Na taj način masaža se održala do našeg vremena. Mnogi smatraju da su istočne tehnike superiornije od zapadnih. U Evropi, početkom 19. veka, osnivač moderne masaže bio je učitelj mačevanja Per Henrik Ling (1776.-1839.) . On je razvio tehniku koju poznajemo kao švedsku masažu, stvorivši svoj sistem na temelju ličnog znanja gimnastike, fiziologije kao i kineskih, egipatskih, rimskih i grckih tehnika. Upravo švedska masaža danas je najrasprostranjenija u evropskim lečilištima pa Iikod nas. Zanimljiv je podatak da se masaža u prošlosti primenjivala u srpskim selima. Nakon završenog radnog dana u kući ili na imanjima, žene bi se sastajale u kuhinjama ili tzv. ženskim odajama i jedna drugu masirale. Na taj nacin poboljšavale su svoje opšte stanje i produžavale radnu sposobnost. Iste tehnike primenjivale su na članovima svoje porodice pa se održala obavezna masaža beba i dece radi boljeg razvoja kao i masaža muževljevih stopala nakon lekovite kupke.

Čovek oduvek ima potrebu za dodirivanjem bolnog mesta na telu bez obzira na saznanje o terapijskom efektu dodira. To naroćito možemo primetiti kod deteta koje nakon pada instiktivno trlja povređeno mesto. Olakšanje koje se potom oseti razlog je tolike “starosti”, opstanka i razvoja tehnika masaže.

Rec masaž ( massage ) prvi put se pojavila u francuskoj literaturi 1813. godine. Smatra se da je nastala od latinske reci “massare” – gnječiti ili od arapske reči “mass” – pritiskivati nešto. U našim krajevima masaža se kao nastavni predmet uvodi u škole za fizioterapeute i trenere nakon Drugog svetskog rata.

VRSTE I OBLICI MASAŽE

Masažom možemo delovati na telo ( opšta } ili pojedine njegove delove { lokalna } u cilju podizanja telesne sposobnosti kao i lečenja. Rasprostranjena je podela masaže:

1. Higijenska – ima za cilj negovanje tela radi opšte zdravstvene vrednosti. Ovde možemo svrstati i kozmetičke masaže kao na primer masaža lica radi poboljšanja tonusa kože i mišića te očuvanja “ mladosti “.
2. Sportska – Pripremna i Relaksirajuća. Masaža se pokazala kao veoma važna metoda u očuvanju i poboljšanju dobrog opšteg stanja sportista.
3. Terapeutska – primenjuje se u svrhu lečenja kod različitih oboljenja tkiva i organa. Dejstvo terapeutske masaže na pospešivanju životnih funkcija i opšteg stanja čini je izuzetnom preventivnom merom. Korisna je kod raznih povreda i najčešće se primenjuje u kombinaciji sa drugim metodama FT.

U zavisnosti od porekla metode i autora postoji veliki broj različitih masaža. Među popularnim nalaze se : Tajlandska, Kineska, Akupresura, Šiacu, SuDzok,Limfna, Kalifornijska ( anticelulit ), Ajurvedska, Mass-mar, refleksologija i druge.

Ovde će biti govora o najrasprostranjenijoj  i najneophodnijoj masaži kod nas. Terapeutskoj masaži kod stanja i posledica stresa.

MASAŽA KAO ANTISTRES TRETMAN

Terapeutska masaža uključuje izbor manuelnih tehnika lečenja delovanjem na kožu, potkožno tkivo, mišiće, ligamente i druga meka tkiva, zatim zglobni i koštani sistem, krvni, limfni kao i nervni sistem. Ona poboljšava cirkulaciju, smanjuje napetost i stres, suzbija bolove i unapređuje opšte blagostanje. O tehnici masaže, hvatovima, trajanju i doziranju kao i primeni odgovarajućih preparata ( aromaterapija I terapijske kreme ) biće govora drugom prilikom.

Efikasnost masaže zasniva se na terapeutskom dodiru masera. Fizioterapeut koji je završio stručnu obuku poseduje znanje i razvijen osećaj koji masažu čine terapeutskom metodom koliko i ugodnom tehnikom. Samo u “rukama” iskusnog i školovanog terapeuta masaža predstavlja “lekovit” tretman.

O pozitivnom dejstvu masaže na ljudski organizam sada već postoje naučni dokazi. Njeno dejstvo nije ograničeno samo na kožu preko koje delujemo. Ona u stvari ubrzava prirodan proces izlečenja, stimuliše organizam da se bori. Masaža deluje umirujuće na svest i dopirući do emotivnog dela ličnosti izaziva promene u čitavom našem biću.

Lepota i vrednost tretmana nalazi se u apsolutnoj posvećenosti terapeuta jednom klijentu. Pacijent je za terapeuta kompletna ličnost a ne samo “ dijagnoza “. Stručnost kao i pozitivnost, toplina duha i tela, izdvaja profesionalnog terapeuta – masera iz mora prosečnosti. Svojim stavom terapeut mora pridobiti klijentovu naklonost. Sticanje poverenja preduslov je za uspešan tretman. Pacijentova otvorenost i saradnja neophodi su da bi terapija bila adekvatna.

Želja da se pomogne, udovolji i upravlja uživanjem kroz više čula odvaja kvalitetnu masažu od serijske. Važno je znati da je svaka masaža novo iskustvo jer ne postoje identične ličnosti i problemi, ali svakome trebamo pružiti osećaj brige, pažnje i poštovanja.

Atmosfera i izgled prostorije u kojoj se vrši masaža značajno utiću na doživljaj samog tretmana. Nežne boje ( osvrt na terapiju bojama ), umirujuci i interesantni detalji, čist i topao proctor, udoban lezaj i prateća oprema, odgovarajuća muzika u pozadini (muzikoterapija ) ; sve to čini važan uvodni korak u antistres terapiji.

Terapeut mora iskoristiti i svoje znanje psihologije kako bi  registrovao suštinu  pacijentovog problema i doveo do psihofizičke relaksacije. Od prvog susreta sa klijentom fizioterapeut stiče sliku o njegovom stanju što se razgovorom produbljuje a tretmanom potvrđuje.

Usled neizbežnih stresnih životnih okolnosti napetost je karakteristika većine ljudi. Odražava se povišenim tonusom najćešće mišića rameno-lopatične regije i paravertebralne muskulature takođe. Prateći simptomi uz bol su i parestezije – trnjenje u ekstremitetima, glavobolje, vrtoglavice, bol koji ide niz ruku ili nogu. Usled dugotrajnog hipertonusa klinička slika se produbljuje i do promena na koštano – zglobnim strukturama a preko njih nepovoljno deluje i na nervni sistem.Poremećena je cirkulacija, otežan priliv kiseonika i ishrana tkiva što vodi ka nastanku patološkog poremećaja. Mentalna napetost ostavlja tragove na ljudskom telu pa se prepoznaje u našem držanju, izgledu, hodu pa čak i govoru. Napetost mišića, kao posledica fizičkog iscrpljivanja i nagomilanog stresa, je pojava na koju odmah moramo delovati kako bi sprečili nastanak mnogo ozbiljnijjih problema. PRESTANKOM DELOVANJA UZROKA TONUS MIŠIĆA NEĆE POVRATITI PRVOBITNO STANJE. FT je neophodna! Kod ovakvih slučajeva manuelna masaža čini prvi i osnovni korak na putu ka oporavku.

Stručnom, ciljanom i doziranom masažom moguće je delovati na hipertoničnu muskulaturu, ubrzati cirkulaciju čime se deluje na odstranjivanje nagomilanih toksina (produkti metabolizma ) i otklanjanja bolnih tački ( trigger point, miogeloze, fibrozitis ) čime se dolazi do postepene relaksacije. Na taj način otklonićemo prateće simptome i postići potpun oporavak. U praksi to je onaj momenat kada klijent svoje telo doživi kao novo. Neretko se dešava da se hipertonus kao teret nosi jako dugo te nakon oporavka postajemo svesni drugačije realnosti.

Po izlečenju terapeut je dužan da edukuje pacijenta o njegovom stanju, vrsti nege koja je neophodna tj prevenciji kao i o budućim terapijskim potrebama. Iz ordinacije klijent odlazi oporavljen i “ osvešćen “. Postaje svesniji sopstvenog tela , disanja i kretanja. Popravlja držanje i raspoloženje. U mišićima se oseća mekoća i poboljšana elastičnost. Krvni i limfni sistemi nesmetano i znatno bolje obavljaju svoje funkcije. Smatra se da efekti masaže nastaju i dva sata nakon tretmana.

Sve navedeno čini klijente vernim ljubiteljima prirodnih metoda lečenja.

Za terapeuta – masera svaki uspešan tretman i zadovoljan klijent predstavljaju motiv za dodatni entuzijazam i ljubav prema odabranoj humanoj profesiji.

Na taj način dolazi do razmene pozitivne energije između klijenta i terapeuta.

Lično smatram da je upravo u tome najveća lepota i vrednost tehnika masaže.

To je ono što je čini božanstvenom prirodnom metodom lečenja.

Ana Pavković