Na koji način vremenske prilike mogu uticati na stanje ljudi i na njihovo zdravlje?

Članak napisao Dr Fizio    Bez komentara

Da bi se razumelo ono o čemu ćemo pričati, potrebno je istaći da je razvoj života na zemlji povezan sa evolucijom sunčevog sistema i zbivanjem u kosmosu. Čovek kao biološko biće i ljudska misao deo su biomolekularne evolucije. Evolucijom naše planete, od kretanja kontinenata, topljenja glečera, meteoroloških kataklizmi, povezan je život na zemlji. Vasionski uticaji indirektno utiču na život uopšte, a posebno na čoveka. U zavisnosti od klimatskih uslova čovek je razvio određene delatnosti i prilagođavao svoje radne i životne aktivnosti, odnosno čovek se uvek prilagođavao uslovima vremena.

Tako na primer nagle promene vremenskih uslova u smislu zahlađenja, otopljavanja, kiše snega, vetra, nagle promene atmosferskog pritiska i vlažnosti uslovljavali su nagla razboljevanja, pokušaje samoubistva, veći broj saobraćajnih udesa, kao i pogoršanja osnovne hronične bolesti. Adaptaciona sposobnost na naglu promenu vremenskih prilika je različita i uglavnom je genetski uslovljena i individualna je karakteristika svakog pojedinca.  Na ovo utiče takođe i prenaseljenost, manjak zelenih površina za grad koji se širi, naknadne dogradnje, uska dvorišta, mnoštvo ostavljenih predmeta, neadekvatna đubrišta, otpaci po ulicama i deponije, nehigijenska naselja, neadekvatno održavanje ulica i dr.

Još uvek nije jasno na koji način vreme utiče na javljanje tegoba kod ljudi ili pogoršanje stanja nekih oboljenja.

Nauka koja izučava uticaj vremenskih prilika na nastanak oboljenja naziva se meteoropatologija. Nepovoljni vremenski faktori  mogu narušiti i ugroziti zdravlje čoveka, ali su najznačajniji meteorološki frontovi sa svojim osnovnim karakteristikama kao što su temperatura, vlažnost, atmosferski pritisak i vetar. Ovome se pridružuju i ostali nepovoljni činioci kao što su zagađenost vazduha čime se formira jedna složena struktura koja može imati nepovoljan uticaj na ljudski organizam. Određena stanja vremena ukoliko se duže zadržavaju iznad izdvojenog područja uslovljavaju određeno adaptiranje organizma. S druge strane, nagla promena vremena, uslovljava pojavu pojedinih oboljenja. Ukoliko organizam ne može da se odmah prilagodi novonastaloj vremenskoj situaciji, on reaguje burno, pri čemu osoba oseća tegobe, kao što su malaksalost, depresija, razdražljivost, glavobolja.

Da li možete da nam navedete na koji način vremenske prilike mogu nepovoljno uticati na stanje kod nekih bolesti?

Zbog problematike kojom se bavim izvršila bih osvrt uticaja vremenskih prilika na nastanak moždanih udara, psihičkih oboljenja, reumatoloških oboljenja i porasta broja saobraćajnih udesa kod promene vremenskih prilika.

Najveći broj moždanih krvavljenja nastaje kod povišene spoljašnje temperature, relativne vlažnosti iznad 40% i nižeg atmosferskog pritiska.  Utvrđeno je da preko 80% bolesnika sa povišenim arterijskim pritiskom i glavoboljom oseća tegobe i dva dana pre promene vremena. Poremećaji krvotoka u mozgu- moždani udari javljaju se češće kod osoba preko 50 godine života, a u poslednje vreme sve češće kod mlađih čak i od 30 godina i to naročito kod povećane vlažnosti vazduha, pada temperature i pojačanog vetra, kada su i najčešći moždani udari koji se završavaju fatalno.  Smatra se da je prodor hladnog fronta u letnjim mesecima opasniji od prodora toplog u hladnom periodu za pojavu moždanog udara. Dakle, za  ovu grupu bolesnika, najnepovoljnije su promene temperature, atmosferskog pritiska, brzine vetra,  pojava oblačnosti, kao i vremenska situacija sa maglom. Evidentan porast moždanih udara i pogoršanje stanja kod osoba koje su pretrpele moždani udar je pri prelasku sa hladno- vlažnog na hladno- suvo vreme, sa toplo- vlažnog na hladno- suvo, dok je izrazito poboljšanje kod kod ovih bolesnika pri prelasku sa hladno- suvog na hladno- vlažno vreme.

Promene vremenskih uslova su takođe karakteristične kod reumatskih oboljenja. Njihova osnovna osobina je hronicitet sa pojavom recidiva u zavisnosti od faktora unutrašnje i spoljašnje prirode, pri čemu su atmosferske prilike od posebnog značaja. Glavne tegobe ove grupe pacijenata su bol, ukočenost zglobova i mišića, smanjena radna aktivnost i nervna labilnost, što se najčešće javlja uticajem frontova, povećanjem vlage i pada atmosferskog pritiska. Ovi bolesnici su pravi predstavnici meteoropata i oni prvi osećaju promenu vremena.  Nagle promene vremena, prelazak sa toplo- suvog na hladno- vlažno vreme, toplo- vlažnog na hladno- suvo i toplo- suvogna toplo- vlažno deluju nepovoljno na ove bolesnike. Za ove bolesnike je najpovoljniji juli mesec, dok u junu i avgustu dolazi do pogoršanja stanja, a najnepovoljniji je novembar  za ovu grupu bolesnika.

Psihoze su veoma rasprostranjena grupa oboljenja koje predstavljaju veliki problem, kako u pogledu same karakteristike oboljenja, tako i u pogledu nepovoljne prognoze.  Vremenski faktori su posebna provokativna draž na koju organizam specifično reaguje dovodeći do povećane osetljivosti i do pojave ili pogoršanja psihoze. Kod ovih ljudi je smanjena adaptacija na spoljašnje promene atmosferskih činilaca, što se manifeastuje pojavom određenih simptoma. Prodor toplog i vlažnog vazduha sa pojačanim južnim, toplim vetrom dovodi do pogoršanja kod psihotičnih bolesnika dovodeći do nastanka psihomotornog nemira, pojačane aktivnosti i agresivnosti. Ovakvi iritativni faktori nadražuju vegetativne centre dovodeći do povećanja krvnog pritiska, napetosti mišića, pojačane refleksne aktivnosti, kao i razdražljivosti. Ovim se pogoršava osnovna bolest. Takođe je primećeno pogoršanje pri prelasku sa hladno- vlažnog na hladno- suvo vreme. Nasuprot ovome, lepo, mirno vreme deluje umirujuće na ponašanje duševnih bolesnika, jer ovde nema nadražaja koji bi doveli do navedenih poremećaja. Porast broja psihotičnih bolesnika, kao i pogoršanje stanja je zabeleženo u februaru, aprilu, maju, junu, julu, septembru i novembru, a smanjen broj u januaru, martu, avgustu i oktobru. Ova grupa oboljenja iz godine u godinu sve više raste, što predstavlja veliki socijalno- medicinski problem.

Saobraćajni traumatizam predstavlja veliki problem. Meteorološki uslovi imaju svoj značajni udeo u povećanju povređivanja. Nagle promene atmosferskih prilika- oblačnost, sparina, pad atmosferskog pritiska i povišena vlažnost, nepovoljno deluju na raspoloženje, slabe reflekse i tonus mišića, sposobnost prilagođavanja u toku vožnje sa porastom krvnog pritiska. To dovodi do slabije kontrole za volanom, pogrešne procene situacije na putu, što u gužvi u saobraćaju i težnje za brzinom dovodi do slabljenja refleksa i odsustva pažnje, što rezultira sve većim brojem saobraćajnih nesreća. Vremenske prilike utiču nepovoljno praktično na skoro sve učesnike u saobraćaju. Smatra se da postoji posebna grupa takozvanih opasnih osoba za volanom koje voze beskrupulozno, brzo, pa predstavljaju stalnu opasnost za sebe i druge. Oni imaju posebne psihičke odlike koje se karakterišu agresivnošću i drskošću odnosno poseduju tzv. poremećaj ličnosti. Vremenske promene utiču i na ovu grupu vozača pri čemu dovode do slabljenja refleksa, usporenih reakcija, umora i pospanosti, pa neopreznost i bahato ponašanje za volanom dovodi do velikog broja  saobraćajnih udesa sa teškim povredama i često fatalnim ishodom. Uočeno je da je povećan broj saobraćajnih nesreća zabeležen naročito pri prelazu sa toplo- suvog na hladno- vlažno i toplo- vlažnog na hladno- vlažno vreme.