Grašak za ručak

Članak napisao Tanja Kolundzic    Bez komentara

Grašak je jednogodišnja zeljasta biljka iz grupe zrnastih mahunarki, visoke hranljive i biološke vrednosti.
100 g graška sadrži 67 kcal (281 kJ).

Bogat je izvor ugljenih hidrata (10.6%), proteina (5.8 %), a masti ima svega 0.4 %. Od minerala ističe se sadržajem kalijuma i fosfora, a od vitamina sadržajem iz grupe B komleksa, vitamina C, a u manjim količinama ima vitamina A i E.
Grašak je namirnica koja treba biti redovno prisutna u ishrani ljudi, jer daje energiju na duže staze, a prisutnost nekih nutrijenata mu daje i lekovito dejstvo.

„ Neka hrana bude tvoj lek, a lek neka bude hrana tvoja.“
Hipokrat

Grašak zbog bogatog sadržaja kalijuma održava zdravlje kostiju i kardiovaskularnog sistema, jer kalijum aktivira osteokalcin koji pomaže ugradnju kalcijuma u koštani sistem i održava normalno zgrušavanje krvi.
Folna kiselina i vitamin B6 sprečavaju nakupljane homocisteina, supstance koja narušava vezivanje kolagena u kostima, što može uzrokovati osteoporozu i doprineti razvijanju ateroskleroze.
Vitamin C je antioksidant koji štiti DNK ćelije od oštećenja, pa na taj način štiti organizam od onkoloških bolesti, a ujedno poboljšava imunološke finkcije organizma. Pored toga, vitamin C ima značajnu ulogu u sintezi žučnih kiselina iz holesterola čime pospešuje izbacivanje holesterola iz jetre, odnosno organizma. Otuda i veliki značaj vitamina C u prevenciji ateroskleroze.
Betakaroten, provitamin vitamina A, kojeg ima u grašku, takođe pomaže u prevenciji raznih vrsta raka i srčanih bolesti.
Ljuska sadrži teško svarljiva biljna vlakna i pektinske materije, pa se preporučuje osušene plodove koristiti u obliku brašna ili oljuštene, pasirane. Pripremljeni kao supa ili kaša, plodovi graška nisu samo najukusniji, već pre svega najprihvatljiviji i lakše probavljivi. Vlakna mogu pomoći u sprečavanju raka debelog creva.
Osobe koje imaju tegobe sa želucem i crevima moraju izbegavati osušene plodove, jer oni izazivaju nepoželjno stvaranje kiseline i nadimanje. Bubrežni bolesnici moraju izbegavati suve plodove zbog velikog sadržaja proteina, ali smeju uživati u jelima od mladog graška bez soli. Zbog prisutnosti purina, ne preporučuje se bolesnicima od gihta.
U narodnoj medicini brašno graška se koristi za lečenje osipa i čireva, u obliku vlažnih i toplih kašastih obloga.

Nutricionista-dijetetičar
Tanja Kolundžić