Feb
23
2010

Nešto malo o hipertenziji i hipotenziji

HIPERTENZIJA.

Naziv hipertenzija potiče od grčkih reči “hiper”, što znači previše i “tensio”- pritisak, a označava vrednost krvnog pritiska preko 140/90 u nekoliko uzastopnih merenja. Razlikujemo dva tipa hipertenzije: primarna (esencijalna ili idiopatska) za koju se ne zna pravi uzrok i na koju otpada preko 80% i sekundarna koja nastaje kao posledica drugih oboljenja. Poznato je da u nastanku primarne hipertenzije ulogu igra nasleđe, gojaznost, visok nivo lipida u krvi, dijabetes, zastupljenost soli u ishrani, pušenje, stres i td. Uzroci sekundarnih hipertenzija mogu biti: suženje arterija bubrega, bolest jednog ili oba bubrega ( renalna hipertenzija ), poremećaj funkcije endokrinih žlezda (endokrina hipertenzija), koarktacija (suženje) aorte i mehanička prepreka proticanju krvi, bolesti nervnog sistema (neurogena hipertenzija), tumor srži nadbubrežne žlezde (feohromocitom).

Najčešći simptomi su potiljačna glavobolja koja je izraženija ujutro, lupanje srca, zamućen vid, “zujanje” u ušima, epistaxa (krvarenje iz nosa), hematurija (prisustvo krvi u mokraći), otežano disanje i osećaj nedostatka vazduha u naporu. Uz navedene simptome koje će bolesnik reći svom lekaru, treba učiniti i određene preglede: merenje krvnog pritiska nekoliko dana uzastopno, EKG (obično se kod dugotrajne hipertenzije uoče određene promene na srčanom mišiću zbog povećanog pritiska; važno je napomenuti da se uz pravilno provođenje antihipertenzivne terapije kardijalni simptomi smanjuju ili čak potpuno nestaju), pregled fundusa oka (oštećenja malih arterija i arteriola kod hipertenzije mogu se dobro videti na očnoj pozadini), rutinske laboratorijske pretrage (pregled mokraće, šećer, holesterol i trigliceridi, određivanje kreatinina i kalijuma).

Detaljniju obradu svakako zahtevaju mlađi bolesnici s trajnom hipertenzijom, bolesnici s teškom i malignom hipertenzijom, kod kojih

se povišeni krvni pritisak naglo pojavio i brzo napreduje. Kad jednom

dijagnostikujemo hipertenziju, uslovno je možemo, prema vrijednostima dijastolnog (“donjeg”) pritiska, podeliti na:

- blagu: dijastolni pritisak 90-105 mmHg

- umerenu: dijastolni pritisak 110-120 mmHg

- tešku: dijastolni pritisak 125-135 mmHg

- malignu: dijastolni pritisak 140 i više mmHg

Lečenje je od izuzetne važnosti, jer svaka nelečena hipertenzija, čak i kada nema tegoba, vremenom dovodi do oštećenja srca, mozga i bubrega. Lagani oblici hipertenzije leče se uglavnom simptomatski: redukcija soli u hrani (1 kašičica dnevno), smanjenje telesne težine, prestanak pušenja, smanjena konzumacija alkohola, naročito žestokih pića, naučiti se nositi sa stresnim situacijama, redovna fizička aktivnost. Umereni i teži oblici hipertenzije, uz simptomatsku, zahtevaju i medikamentoznu terapiju. Svi antihipertenzivni lekovi mogu se prema mehanizmu delovanja podeliti u četiri osnovne grupe – diuretici, inhibitori simpatikusa, vazodilatatori i blokatori konvertaze angiotenzina. Terapiju antihipertenzivima propisuje lekar internista- kardiolog po određenoj šemi koje se treba pridržavati i ne sme se samoinicijativno menjati niti ukidati.

HIPOTENZIJA

se definiše kao sniženi sistolni (“gornji”) krvni pritisak na

vrednosti od 90-105 mmHg, s pripadajućim smetnjama kao što su opšta slabost, omaglica, smetnje vida sve do sinkope (kratkotrajne nesvestice). S obzirom da vrednosti krvnog pritiska variraju u širokom rasponu, teško je odrediti donju granicu normale te se smatra da niski pritisak koji ne dovodi do simptoma nije prava hipotenzija. Uzrok hroničnoj hipotenziji mogu biti različite bolesti ili je uzrok endokrini – manjkava sekrecija glukokortikoida i mineralokortikoida. S obzirom na uzrok nastanka, hipotenziju možemo otprilike podeliti u dve grupe: ortostatska hipotenzija i hipotenzija bez ortostatske komponente.

ORTOSTATSKA HIPOTENZIJA

je zapravo pad sistolnog pritiska za 10 ili više mmHg u sedećem položaju uz povećanje srčane frekvencije (broja otkucaja u minuti) za 10 ili više udaraca u trajanju od 2 minute. Može se javiti u bolesnika s normalnim i smanjenim cirkulišućim volumenom. Kod bolesnika sa smanjenim cirkulišućim volumenom radi se o akutnom ili subakutnom gubitku krvi, dehidraciji ili preraspodeli sveukupne tečnosti (ascites, pleuralni izliv, edemi). Hipotenzija koja se javlja s normalnim cirkulišućim volumenom može biti posledica uzimanja lekova (antihipertenzivi, diuretici, antidepresivi, anksiolitici) ili poremećene funkcije autonomnog nervnog sistema.

Hronična idiopatska hipotenzija (Syndroma Bradbury-Eggleston) javlja se kod odraslih muškaraca, a karakteriše je ortostatska hipotenzija bez kompenzatornog mehanizma. Presinkopa i sinkopa javljaju se u stojećem stavu, a naročito pri defekaciji i mokrenju u jutarnjim satima. Bolest ima progresivni tok.

Syndroma Shy-Dreger slična je bolest uzrokovana degenerativnim promenama nervnog sistema uz zahvatanje ekstrapiramidalnih ganglija. U terapijskom smislu preporučuje se dijeta bogata natrijum hloridom i nošenje elastičnih čarapa.

Sekundarna ortostatska hipotenzija javlja se kod nekih neuroloških bolesti koje zahvataju autonomni (nevoljni) nervni sistem kao što su alkoholna i dijabetička neuropatija, tabes dorzalis, multipla skleroza i oštećenje kičmene moždine.

dr med Ana Perisic

Nešto o autoru: Dr Fizio

1 Komentar + Dodajte komentar

  • Pozdrav,
    Imam 35godina. Skoro godinu dana sam lecena od myopericarditisa uzrokovanog virusima Eppstein Barr i CMV. Tokom lecenja imala sam ortostatsku hipotenziju i izrazene pretkomorske aritmije (sto je registrovano na holteru ekg i holteru pritska), vodu na srcu (koja se povukla nakon 3meseca lecenja) Terapija mi je bila antioksidansi, u pocetku antiarimici i rivotril jer sam dobila strah od smrti.
    Trenutno se dobro osecam, vracena sam u normalu, aritmija nemam, ali mi je i dalje ostalo da se izborim sa prestankom uzimanja rivotrila. Kardiolog mi je ukinuo cak i antioksidanse jer je proslo 6meseci uzimanja, a titar virusa nije porastao, vec miruje. Trenutno sam na 0,25mg rivotrila dnevno. Uz to, imam nizak donji pritasak vrlo cesto. Ponekad 120/65, 120/70. Kada se donji spusti na 60 imam vrtoglavicu slicnu onoj kada je bilo ortostatske hipotenzije. Da li je ovo prolazna faza stabilizovanja krvnog pritiska? Majka sam 2 dece i aktivno sam se 8godina bavila sportom, vodila uredan zivot, zavrsila fakultet, zaposlila se…ali mi je zadnjih godinu dana postao pakao u zivotu. Dok sam bila zdrava, imala sam prirodno nizak pritisak 110/70.
    Da ne spominjem da mi je kardiolog predocio da je moguce da cu narednih 2-3godine osecati katkad tegobe probadanja u srcu, bola u grudima, sto me donekle strasi, jer treba da se vratim poslu i normalnom zivotu. Da li je proces stabilizacije zaista tako dug. Postoji li nacin ishrane koji bi ovaj donji pritasak mogao vratiti u normalu? Ili mozda fizicka aktivnost bi resila stvar, posto sam tokom terapije strogo mirovala?

Ostavite komentar